Ples sunca-sveti ples indijanaca

Hoćeš li ikada početi shvatati značenje tla pod svojim nogama? Sve je sveto – od zrna peska do velike planine. Na ovoj zemlji juče i sutra postoje večno ­ Mi domoroci čuvari smo ovih svetih mesta.
Peter Plavi Oblak, Mohawk

Antropolozi tvrde da je na tlu Severne Amerike živelo oko 600 različitih naroda. Među njima su postojale mnoge razlike uslovljene geografskim, klimatskim i drugim okolnostima. Međutim, uprkos razlikama, možemo reći da je njihov odnos prema svetu bio vrlo sličan, a ono što im je svima zajedničko jeste doživljavanje svega što nas okružuje svetim. Istraživač stare severnoameričke tradicije Joseph Epes Brown kaže: Svet prirode bio je njihov hram i unutar tog svetišta oni su izražavali veliko poštovanje prema svakom obliku života, ulozi i snazi.

Za razumevanje indijanskog shvatanja ključno je shvatiti ogromnu važnost koju je zajednica imala za njih. Zajednica je osnova njihovog života i nužno uključuje sva bića koja nastanjuju plemenski univerzum. Svako pojedino biće ima svoju ulogu u mreži života koja se predstavlja kao krug, a ne kao linearna hijerarhija s ljudskom vrstom na vrhu. Iako je naglasak bio na zajednici, i sve aktivnosti pojedinca bile su usmeravane prema dobrostanju zajednice, to ne znači da se nisu zahtevale kvalitete pojedinca. One su se itekako cenile, ali je pojedinac odbacivao izolovanu ličnost i načinom života nastojao je održati svesnu harmoniju sa svime što ga okružuje. Da bi to uopšte bilo moguće, čovek je morao uspostaviti unutrašnji mir koji dolazi upravo iz te veze, kako nam to govori Crni Los: Prvi mir, koji je najvažniji, je onaj koji dolazi u duše ljudi kad shvate svoju vezu, svoje jedinstvo s Univerzumom i svim njegovim moćima, i kad shvate da se u središtu Univerzuma nalazi Veliki Duh, i da je to središte svuda, da se nalazi u svakom od nas.

Takav je sveti odnos bio razvijan kroz obrede, ceremonije i običaje. Svrha ceremonije bila je povezati i ujediniti pojedinca s njegovim bližnjima, zajednicu ljudi s drugim oblicima života (životinjama, biljkama), a ovu veću grupu sa drugim svetom. Jedna od najpoznatijih religijskih ceremonija severnoameričkih Indijanaca s velikih ravnica, koja se još uvijek održava, je ples Sunca.

O plesu

Ples Sunca se održavao oko letnje kratkodnevnice, kad bi se manje i veće grupe ponovno našle na okupu nakon zimskog razilaženja. Premda se ples u nekim detaljima razlikuje kod različitih plemena, glavni elementi su zajednički.

Indijanci veruju da ples Sunca omogućava obnavljanje veze između ljudskog duha i Wakan Tanke (Velikog Duha), koji se pojavljuje u liku Sunca – davaoca života i posledično obnavljanje celog plemena i svog sveta. Bitno je da mesto određeno za ceremoniju Čejeni nazivaju šator novog života. Takvi i slični nazivi nedvosmisleno upućuju na to da je ova ceremonija služila obnovi života.

Vreme od početka okupljanja na dogovorenom mestu održavanja plesa do njegovog završetka bilo je za Indijance svečanost koja je obično trajala oko nedelju dana i podrazumevala je lične i javne pripreme koje su kulminirale zajedničkim plesom. Od javnih priprema, središnja je podizanje ograđenog prostora ili šatora; prate je složeni obredi u kojima se seče posebno drvo (obično topola) koje će poslužiti kao središnji stub oko kojeg se širi prostor za ples.

Unutar ograđenog prostora, otvorenog prema istoku i izlasku Sunca, postavlja se žrtvenik koji se sastoji od simbolički oslikane i ukrašene lobanje na prostirci od žalfije. Lobanja je okrenuta prema istoku, a tokom svečanosti prinose joj se žrtveni darovi zajedno sa molitvama za milost i zaštitu. Darovi su uglavnom biljke (svežnjevi žalfije, duvana, i drugo). Čejeni su imali običaj puniti očne i nosne duplje na bizonovoj lobanji travom koja je predstavljala zemljinu vegetaciju, naročito onu koja raste u blizini vode. Ovo je bio nastavak molitvi da biljaka, trave i drveća i dalje bude u izobilju, kako za ljude tako i za životinje.

Dok bubnjari smešteni pokraj ulaza u šator pevaju posebne obredne pesme, plesači se u ritmu kreću napred-nazad, od ivice šatora prema središnjem stubu. Pogleda uprtog prema mestu račvanja na središnjem stubu koje je poznato kao „gnezdo ptice gromovnice“, odnosno „orlovo gnezdo“, neprestano plešu i pušu u zviždaljke od orlovih kostiju, proizvodeći zvukove slične pištanju orla. Ovo pištanje simbolizuje snagu molitvi koje se uzdižu u visine poput orlova kako bi dosegnule Veliku Misteriju. Kako ples Sunca napreduje, menja se tempo pesama: zveketavi ritam postaje spor i težak, kao da veliko krdo bizona prolazi prerijom.

Thomas Yellowtail, današnji vođa plena Sunca i šaman plemena Vrane kaže: Plesači ništa ne jedu niti piju gotovo dva dana (nekada je ples trajao od 2 do 4 dana), a mnogi plešu i duvaju u zviždaljke od orlove kosti gotovo neprestano. Unutrašnja snaga svakog plesača iskušava se tokom prvog dana, a predani plesači posegnuće u svoje srce kako bi pronašli srčanost da svu svoju snagu predaju Acbadadei (Stvoritelju). Neki plesači ne plešu stalno već naizmenično plešu i odmaraju se, bojeći se da neće moći završiti ples; oni se oslanjaju jedino na svoje vlastite snage. Oni koji se u potpunosti predaju plesu takođe pokazuju skromnost jer shvataju da njihova individualna snaga nije ta koja će im pružiti podršku, nego izvor sve moći i snage: Acbadadea.

U prošlim vremenima, vrhunac plesa Sunca kod određenih plemena predstavljalo je dobrovoljno ranjavanje. Plesači su probadani kroz grudne ili ramene mišiće šiljcima koji bi se zakačili za središnji stub, pa su plesali unazad dok sebi ne bi pocepali meso. Ponekad je remenje od bizonove kože provučeno kroz kožu i mišiće plesača vuklo određeni broj bizonovih lobanja. Kod plemena Mandan postojala je posebna ceremonija zvana Okeepa za vreme koje su neki plesači visili sa vrha šatora obešeni o remenje koje im je prolazilo kroz leđne ili grudne mišiće. Dodatno su sa šiljaka koji su bili provučeni kroz kožu na raznim delovima tela visile bizonove ­lobanje.

Vrane to objašnjavaju na sledeći način: Kako bizoni dopuštaju da budu iskorišćeni da bi Vrane mogle preživeti, dolikuje ponuditi deo svog tela Suncu i drugim duhovnim bićima. Tako žrtva plesača kroz post, žeđ i dobrovoljno ranjavanje odražava želju da se uzvrati delom sebe prirodi, posebno bizonima koji održavaju život, u zamenu za prošle i buduće dobrobiti. Dakle, bizon nudi sebe Indijancu, Indijanac nudi sebe Suncu. Indijanci veruju da se kroz uzajamnost i solidarnost, koja proizlazi iz osećaja srodstva sa svim bićima, održava harmonija u prirodi, jer dinamična međupovezanost ljudi i drugih bića u prirodi zahteva i primanje i davanje.

Mircea Eliade objašnjava da je O-kee-pa inicijacijska ceremonija u svrhu duhovnog preobražaja učesnika u plesu. Smrt predstavljena ranjavanjem i mučenjem označava da je svakodnevni čovek usmrćen, pa duhovno i telesno obnovljen kroz inicijatsku smrt vraćen u smisleniji život. Charles Eastman koji analizira značenje ranjavanja i krvarenja plesača, kaže da je bol koja proizlazi iz toga prirodna propratna pojava simboličke smrti.

Tokom plesa neki plesači primaju i vizije. Plesač koji će primiti viziju pada kao gromom pogođen. Tokom vizije plesač je obično nekoliko sati u nesvesnom stanju; on tada susreće bizonovog glasnika natprirodnih moći i može komunicirati sa duhovima. Tada uči nove pesme, nove tehnike lečenja, nove plesne korake, a može dobiti i dar proricanja, pa ujedno dobija uputstva vezano uz dobijene moći.

Krajem popodneva poslednjeg dana plesa u šator se unosi voda i stavlja pokraj središnjeg stuba gde se obavlja obred njenog posvećenja, nakon čega se nudi plesačima tako da nekoliko puta obiđe sve u krugu. Time je ples Sunca završen i učesnici napuštaju šator i prekidaju post.

Plesom su tako izmirene i obnovljene veze što vodi uspostavi harmonije u čitavom plemenskom univerzumu.

Simbolizam životinja u plesu Sunca

Životinje imaju veliku ulogu u životu Indijanaca i to ne samo u korisnom, praktičnom, već i u duhovnom smislu. Smatraju ih mudrima i moćnima pa i posrednicima između ljudskih bića i natprirodnih sila. Indijanci veruju da ubijanje životinja narušava bratske odnose sa njima, a da ceremonijalni ples Sunca, koji odražava naročito blizak odnos sa orlom i bizonom, služi simboličkom pomirenju.

Orao, vrlo važna sveta životinja u verovanjima svih Indijanaca, igra veliku ulogu u plesu Sunca. Orao je direktno prisutan u obredu jer je njegovo gnezdo predstavljeno u račvama središnjeg stuba šatora. Ovo gnezdo simbolizuje duhovno biće slavljeno kod naroda širom Amerike. Neka plemena, pogotovo Vrane i Šošoni, imali su običaj vezati živog orla za gredu iznad ulaza ili uz gnezdo. Smatran je kraljem svih bića vazduha, pticom gromovnicom. Poštuju ga zbog hrabrosti, brzine, snage i izuzetno visokog leta koji ga dovodi Suncu i Velikoj misteriji bliže nego bilo koje drugo stvorenje.

Prema indijanskom verovanju on je sluga Sunca, davaoc toplote i svetlosti, ima oštre oči i sve zna. Siouxi govore kako je u orlu sva mudrost sveta. On je nosioc poruka Duha čoveku i čoveka Duhu pa ima ulogu čuvara koji štiti ljude od zla. U plesu Sunca orao pomaže komunikaciji između ljudi i natprirodnih sila.

Orlovom su perju pripisivali natprirodne moći. Za vreme plesa vrač bi usmerio lepezu od orlovog perja prema telu onoga koji traži izlečenje. Perjem bi prvo dodirnuo središnji stub, a potom bolesnika, prenoseći tako snagu sa stuba na bolesnika i donoseći izlečenje.

ples sunca 0

Foto: Leo Cumings / freeimages.com

Bizon, tatanka, omogućava neposredni fizički opstanak plemena, ali i ima snažan duhovni značaj, i stoga igra središnju ulogu u plesu Sunca. Vrane i danas povezuju bizona uz obilje hrane, obilje odeće, spokojan i ispunjen život. Od bizona su dobijali ne samo meso, nego i kožu za svoje šatore, obuću, krzno za odeću i materijal za druge predmete svakodnevne upotrebe. Kroz zavisnost od bizona za ishranu, ova je životinja postala telo naših tela. Bizonov jezik kao najsvetiji deo najsvetije životinje ­ obredno se pripremao za ples Sunca i uzimao pre početka posta, a gozba od bizonovog mesa obično bi usledila nakon prekida posta, po završetku plesa.

Veličajući snagu i mudrost bizona, Šepavi Jelen govori: Mi Siouxi blisko smo povezani sa bizonom. On je naš brat. Imamo mnogo legendi o bizonima kako se pretvaraju u ljude. A i Indijanci su građeni poput bizona – široka ramena, uski bokovi. Prema našem verovanju, Žena Bizon, koja nam je donela Lulu mira i u središtu je naše religije, bila je prelepa devojka, a nakon što je naučila naša plemena kako poštovati lulu, pretvorila se u belo tele bizona. Tako je za nas bizon vrlo svet. Ne možete razumeti koliko smo bili bliski sa bizonom. Ta životinja je bila gotovo kao deo nas samih, deo naših duša.

Mitovi Uta i Šošona kazuju da je bizon bio taj koji je čoveku dao uputstva kako izvesti ples i otkrio mu dobrobit koja će uslediti ako se obred izvedi ispravno. Oglale su upućivali molitve Wakan Tanki, navodeći da je gospodar svih četveronožaca tatanka. Pogledajte ovu golu lobanju ovde; po njoj znamo da ćemo i mi postati lobanja i kosti, pa tako svi zajedno koračati svetom stazom natrag k Wakan Tanki. Ovde na zemlji živimo zajedno sa bizonom, i zahvalni smo mu, jer on je taj koji nam daje hranu i koji čini ljude srećnima. Zato dajem sada ovu travu našem rođaku bizonu.

Značaj plesa

Naziv: Šator novog života, kako su Čejeni imenovali ograđen prostor u kojem se odvija ples Sunca, sam po sebi opisuje sadržaj ove ceremonije.

Šator koji se podiže simbol je univerzuma, a središnji stub u njemu simbol čovekove povezanosti sa Velikim Duhom. Tokom tri ili četiri dana prinošenja žrtvi i molitvi, učesnici plešu prema središnjem stubu. Taj čin predstavlja čovekovu nameru da uspostavi vezu sa Velikim Duhom. Thomas Yellowtail kaže: Najpredaniji plesači gotovo neprestano plešu i svojim bosim stopalima utiru put prema središnjem stubu. Ovi su plesači povezani sa središnjim stubom nevidljivom vrpcom koja se spušta sa drveta i ulazi u njihova srca. Put koji plesač utre prema središnjem stubu predstavlja tu istu povezanost. Na kraju plesa Sunca ostaju utrte staze plesača kao podsetnici na tu nevidljivu vezu s onim duhovnim, koju svi posedujemo, koja je u nama i oko nas.

Ples Sunca tako predstavlja dramu kozmičkog obnavljanja, u kojem se slave svi elementi prirode. Ispravno izvođenje plesa Sunca osigurava obnovu plemena i sveta za godinu koja sledi. Prilikom zatvaranja plesa Oglale se obraćaju Wakan Tanki: Naučio si nas povezanosti sa svim bićima pa ti na tome zahvaljujemo. Neka budemo uvek svesni ove veze koja postoji između četveronožaca, dvonožaca i krilatih. Neka se svi radujemo i živimo u miru!

Izvor:nova-akropola.com

Podeli sa prijateljima:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *