Zašto je propalo cartvo Maja

Šta se krije iza misterioznog pada carstva Maja? Tokom šest vekova, grad-država starog carstva Maja razvijao se u južnom delu Meksika i severnoj oblasti Srednje Amerike. Potom, oko 900. godine naše ere, civilizacija Maja je nestala.

Dva nova proučavanja, koja ispituju razloge pada majanske kulture, nalaze da su same Maje doprinele propasti njihovog carstva. Naučnici su otkrili da je suša igrala ključnu ulogu, ali izgleda da su Maje doprinele problemu, time što su posekle vegetaciju džungle da bi oslobodile prostor za izgradnju gradova i useva, sudeći po istraživačima koji su se služili simulacijama klimatskog modela da bi videli u kolikoj meri je krčenje šuma doprinelo suši.

Ne kažemo da je krčenje šuma glavni uzrok suše ali ipak znatno doprinosi isušavanju, do kojeg se smatra da je došlo, izjavio je glavni autor izučavanja, Bendžamin Kuk, istraživač klimatskih modela u Lamont-Doerti Opservatoriji Zemlje Univeziteta Kolumbija i u NASA-inom Godard institutu za svemirska izučavanja.

Koristeći simulacije klimatskog modela, on i njegove kolege su ispitali koliko bi zamena šuma usevima, poput kukuruza, uticala na promenu klime. Rezultati, čiji su detalji dostupni onlajn na sajtu časopisa Geofizička istraživačka pisma (Geophysical Research Letters), pokazuju da, ukoliko bi nivo krčenja šuma bio maksimalan, to bi moglo objasniti do 60% isušivanja. (Zamena drveća kukuruznim poljima smanjuje količinu vode koja isparava iz zemljišta u atmosferu, što smanjuje nivo padavina.)

Druga nedavna istraživanja su više holističkog pristupa.

Pad iz devetog veka i napuštanje središnje nizije Maja na poluostrvu Jukatan rezultat su složenih interakcija čoveka sa okolinom, piše tim u studiji objavljenoj u časopisu Postupci nacionalne Akademije nauka (Proceedings of the National Academy of Sciences).

Ekipa, vođena B.L. Tarnerom, sociologom na Državnom univerzitetu Arizone, slaže se da su, krčenjem šuma, Maje doprinele prirodnoj suši, što je naročito došlo do izražaja u vreme kada se carstvo raspalo a broj stanovnika znatno opao.

Međutim, ovo je samo jedan od faktora koji su uticali na njihov nestanak, pišu Tarner i njegove kolege, ističući da je i promena pejsaža mogla da prouzrokuje raspadanje zemljišta. Drugi arheološki dokaz pokazuje da je predeo bio pod pritiskom, na primer, drvo sapodila drveta, koje je bio omiljeno za izgradnju greda, nije se koristilo u predelima Tikala i Kalakmula početkom 741. n.e. Izgleda da su i veći sisari, poput belorepog jelena, izumrli na kraju carstva.

Društvena i ekonomska situacija je takođe doprinela ovoj katastrofi. Trgovina se češće obavljala pomorskim, nego kopnenim putem, što je moglo da oslabi gradove-države, koji su borili sa ekološkim promenama. Suočene sa sve većim izazovima, vladajuće elite, koje su činile veoma malu porciju populacije, nisu više bile sposobne da da ispune ono što se od njih očekivalo, što je povećalo sukobe.

Izvor:iserbia.rs

Podeli sa prijateljima:
close

🤞 Ne propustite ni jednu vest!

Mi ne šaljemo neželjenu poštu! Za više detalja pogledajte našu politiku privatnosti.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.