Vrijednost rasuđivanja
Šta je to rasuđivanje i kako pravilno izvesti rasuđivanje.
Rasuđivanje, za razliku od kritikovanja, je osvešćivanje potrebe za korigovanjem iz osećaja ljubavi u kojem onaj ko prosuđuje najpre introspektivno promatra sebe. Neprihvatanje takvog prosuđivanja posledica je odbijanja da prihvatimo univerzalni standard po kojem bismo vrednovali svoje delatnosti. Ali to odbijanje ne znači da takav standard nije dostupan, niti je izgovor za našu neodgovornost.
Mnogi su ljudi skloni izjednačavanju duhovnosti sa mirom, snošljivošću i prihvatanjem. Međutim, snošljivost nije uvek božanska i mir nije uvek znak ljubavi. Te odlike ukazuju raspoloženje spokojstva koje nije uvek u skladu sa zahtevima situacije. Kad tražimo mir i toleranciju, možda se pokušavamo boriti, ovladati ili poricati postojanje neprikladne situacije. Na primer, jesmo li zaista puni ljubavi ako tolerišemo sina koji je zavisnik od droge? Naravno da nismo. Roditelj koji izbegava rasuđivanje da bi sačuvao mir u takvoj situaciji ponaša se neodgovorno.
Duhovni se život zasniva na ljubavi, a to znači međusobno služenje kroz duboko povezivanje i intenzivnu interakciju. Takvo služenje sadrži rasuđivanje i vrednovanje. Biti kritičan u toj situaciji znači dovoljno brinuti i biti čuvar svoje braće i sestara. Ako odbijemo biti kritični, znači da smo neodgovorni i ne brinemo. Pravilno rasuđivanje sastavni je deo duhovnog napretka jer je neprekidno vrednovanje potrebno za rast. Da bismo napredovali, moramo rasuđivati sami sebe i biti otvoreni za procenu od strane drugih.
Prvo proceni sebe
Da bismo prevladali iskušenje nepravednog rasuđivanja drugih, moramo uvek prvo sami sebe proceniti, a tek onda procenjivati druge. Nažalost, neki ljudi pokušavaju naći mane u drugima i na taj način izbegavaju zaviriti u sebe. Njihovi sudovi nemaju težinu jer se ne zasnivaju na želji za pomaganjem punoj ljubavi. Umesto da ponude konstruktivnu povratnu informaciju, takvi ljudi samo traže žrtveno jagnje. Da bismo bili korisni suci drugih, moramo biti oprezni sa svojim slabostima i neprekidno težiti poboljšanju.
Uvek bismo trebali zadržati duh poniznosti, nikada ne savetujući i poučavajući druge sa uverenjem da mi ništa ne trebamo naučiti. Da biste se efikasno procenili, savetujemo vam da tražite povratnu informaciju o sebi od onih osoba koje vas dobro poznaju. Priđite im sa beležnicom u ruci. Dok slušate njihove odgovore, zapisujte ih bez komentara ili reakcije. Kasnije ih pažljivo proučite. Na ovaj način bićete sigurni da ćete tačno zapamtiti sugestije bez iskrivljenja i racionalizacija uzrokovanih lažnim egom, samoobmanjivanjem ili građenjem kula u vazduhu. Nećete biti u iskušenju da se opravdavate ili poričete ono što drugi govore.
Svako se želi razvati i svi se međusobno koristimo kako bismo pomogli jedni drugima. Ponekad možda ne možemo shvatiti šta nam drugi govore. U takvim slučajevima, nakon što zapišemo povratnu informaciju, možemo je odložiti dok ne budemo spremni baviti se njome. Kad budemo kasnije pregledati komentare, bićemo iznenađeni kad uvidimo kako nam Bog neprestano daje priliku da se razvijamo i pročišćavamo. Bićemo zapanjeni kad budemo videli kako često odbijamo Njegovu pomoć. Međutim, ako počnemo shvatati da se sve u našem životu događa zbog nekog razloga, počećemo ceniti to koliko smo blisko vođeni i koliko nas Bog voli.
Izvor:atma.hr
