Stižu roboti!
Ovako bi se u kratkim crtama mogao opisati strah od automatizacije koja će u budućnosti uništiti brojna radna mesta. U januaru, studija McKinsey & Company pokazala je da će 30 posto poslova na 60 posto radnih mesta biti kompjuterizovano, a prošle godine je glavni ekonomista Bank of Englanda izjavio da će 80 miliona američkih i 15 miliona britanskih poslova preuzeti roboti.
Naravno, svi poslovi nisu jednaki. Pre četiri godine, izuzetno popularna studija koja je sprovedena na univerzitetu Oxford proučila je čak 702 uobičajena zanimanja i pokazala da će neki poslovi (telemarketing, priprema poreskih prijava i sportske sudije) daleko rizičniji od, na primer, poslova psihologa, stomatologa ili lekara.
Mnoga peđ istraživanja koja su se bavila ovom temom prečesto su bila preterana i ako realno sagledamo situaciju, tehnologija je bila zaslužna za stvaranje više radnih mesta nego što ih je uništila. Ovaj luditski strah od tehnologije imali smo prilike videti još u 19. veku, u periodu kada su zaposleni tekstilne industrije uništavali tkalačke pogone od straha da će im isti ti pogoni jednog dana oduzeti posao. Da stvar bude smešnija, u poslednjih 60 godina automatizacija je eliminisala samo jedno zanimanje – operatere liftovima.
Bilo je tu i optimističnih predviđanja povezanih s novim tehnologijama, ali pogledamo li trenutno stanje stvari, retki od nas rade 15 sati nedeljno, a upravo je to 1930. svojim unucima predvidio ekonomista John Maynard Keynes. Upravo suprotno, mnogi rade 15 sati dnevno.
Sve se menja i menja se prebrzo
Međutim, ne smemo zaboraviti da između tehnološke i industrijske revolucije postoje velike razlike. Tempo promena je eksponencijalno brži i dalekosežniji. Kao što je to rekao akademik Jerry Kaplan sa univerziteta Stanford, automatizacija je „slepa za klase“. Nije bitno radite li u fabrici, kao finansijski savetnik ili profesionalno svirate flautu, automatizacija dolazi po vas. Ipak, ne smemo zaboraviti da automatizacija nije sinonim za gubitak posla. Većina istraživanja nije eksplicitna i retki ulaze u predviđanja koristeći procente. Uglavnom se sve vrti oko toga koji su poslovi najpodložniji automatizaciji. Ekonomisti sa Oksforda, Carl Frey objašnjava da većina tih poslova neće u potpunost nestati već će ih trebati redefinisati: „Nažalost, to značajno ne menja položaj radnika“ jer za njega gotovo da i nema razlike između gubitka posla i radikalnog redefinisanja, budući da za novi posao neće biti adekvatno pripremljen.
Profesor Richard Susskind, autor knjige „The Future of the Professions and Tomorrow’s Lawyers“ objašnjava da advokati u današnje vreme možda ne razvijaju sisteme koji će nuditi određene pravne savete, ali advokati u 2025. to će morati činiti. To će se i dalje nazivati advokaturom, ali obavljaće neke druge poslove.
Koji su poslovi najugroženiji?
Martin Ford, futurista i autor knjige „Rise of the Robots: Technology and the Threat of a Jobless Future“ objašnjava da su najugroženiji rutinski, repetitivni i predvidljivi poslovi. Na primer, telemarketeri rade rutinski posao i postoji 99-postotna verovatnoća da će posao u budućnosti biti automatizovan. Štaviše, već danas postoji veliki broj tzv. „robo-poziva“ koji su u ovom trenutku možda iritantni, ali postaće daleko kvalitetniji. Isto važi i za pripremanje poreskih prijava. H&R Block, jedna od najvećih kompanija koje pružaju ovu uslugu, koristi Watson, IBM-ovu platformu koja ovaj posao odrađuje umesto ljudi. Roboti će preuzeti i neke repetitivne zadatke i u pravu, pa će se raznorazni upravni referenti i pravni asistenti naći u problemima jer postoji 94-postotna verovatnoća da će njihove poslove kompjuterizovati. Neka istraživanja pokazuju da bi u narednih 20 godina moglo nestati više 100 hiljada poslova u pravnom sektoru.
Bolja situacija ne čeka ni blagajnice, taksiste niti kuvare u restoranima brze hrane, a tu govorimo o 81-postotnoj ili čak većoj verovatnoći da će njihove poslove preuzeti roboti kao, recimo, Flippy, kuhinjski asistent koji već okreće pljeskavice u nizu restorana CaliBurgera.
Je li iko siguran?
Sigurni su poslovi koji uključuju kreativnost, a to su umetnici, naučnici ili pojedinci koji razvijaju nove poslovne strategije.
– Ljudi su trenutno najbolji u kreativnim poslovima, ali i tu postoji caka. Niko ne može garantovati da za 20 godina neće postojati računar koji će biti najkreativniji entitet na planeti. Već sad postoje računari koji mogu naslikati originalna umetnička dela. Pitanje kako će sve izgledati za 20 godina?
Poslovi koji su takođe sigurniji od drugih su oni koji uključuju složene odnose sa ljudima. Na primer, medicinske sestre ili zaposleni u poslovnom svetu koji moraju razviti bliske odnose sa klijentima. Tu su i nepredvidivi poslovi kao što je, na primer, vodoinstalateri koji se moraju brzo pojaviti na različitim lokacijama.
Terapeuti, savetnici mehaničara, instalateri, majstori ili zaposleni u zdravstvu takođe su prilično sigurni. Barem u narednih 20 godina jer za deset godina mogli bismo pevati drugu pesmu. Najoptimističnija poruka koju možemo reći je da ne smemo umanjivati koliko će se računari menjati i kako će se to reflektovati na određena zanimanja. Susskind tvrdi da 2020te neće biti decenija nezaposlenosti već decenija preraspodele. Sve nakon toga postaje nejasno: „Ne verujem da bilo ko od nas može sa sigurnošću raditi dugoročne planove što se karijere tiče. Pretpostavljamo nezamenjivost ljudskih bića, ali pogoni već rade stvari koje, mislili smo donedavno, mogu raditi samo ljudi. Komponuju originalnu muziku i pobeđuju ljude u kompleksnim igrama koristeći kreativnost. Pomažu nam čak i u odnosu sa Bogom. Iako kler ima samo 0,81-procentnu verovatnoću automatizacije, postoje algoritmi koji bi jednog dana mogli zameniti sveštenike. Tu su aplikacije kao što je Confession koje vam nude mogućnost ipovesti i praćenja greha“.
Roboti nisu jedina pretnja
Roboti nisu jedini faktori koji utiču na poslove budućnosti. Izveštaj WEF-a (World Economic Forum) spominje i klimatske promene, buđenje srednjeg sloja na određenim tržištima, starenje stanovništva u delovima Evrope i istočne Azije i aspiracije žena. Sve to moglo bi poremetiti sliku kakvu danas poznajemo i promeniti mnogo toga na tržištu rada. Upozoravaju da ćemo u naredne tri godine osetiti promene koje će doneti više gubitaka nego koristi, ali to ne znači da će promena biti drastična i da je ne trebamo doživeti kao upozorenje da nešto treba menjati.
Automatizacija mogla bi dodatno naglasiti i polnu nejednakost jer žene ne čine veliki procenat zaposlenih u svetu nauke, tehnologije, inženjeringa i IT sektoru. S druge strane, biće ih više u zdravstvu i edukaciji kojima preti manji rizik. Žene bi, dugoročno gledajući, mogle i profitirati od ovih promena, a tome u prilog idu i neka istraživanja koja pokazuju da će najviše izgubiti slabo edukovani muškarci.
Kako se pripremiti?
Ukratko, najkraći odgovor je diversifikacija. Najbolja strategija je razviti niz različitih, ali u određenoj meri srodnih veština koje će vas učiniti nezamenjivim na određenom radnom mestu. Moraćemo postati agilni što je više moguće i imati niz talenata kako bismo u istom trenutku mogli imati sedam ili osam različitih poslova, a kao što to kaže futurolog Faith Popcorn, prosečna odrasla osoba će u isto vreme raditi ne za jednu već nekoliko velikih korporacija.
– Nalazimo se usred velike promene koja će uticati na sve nivoe društva -, upozorava Popcorn koja je uspešno predvidela mnoge promene.
Izvor:index.hr
