Koja je bila svrha ratnika od Terakote

Koja je zaista bila svrha ratnika od terakote – glineni ratnici u Kini. Ratnici od terakote ili glineni ratnici je kolekcija od preko 8.000 skulptura vojnika i konja napravljenih od gline, nađena u grobnici prvog kineskog cara, Ćin Š’ Huanga.

Sve skulpture imaju prirodnu veličinu. Kolekcija skulptura se nalazila u grobnici i bila je zakopana zajedno sa Ćin Š’ Huangom, koji je ujedinio Kinu 221. godine pre nove ere. Ratnici od terakotre su otkriveni u martu 1974. U vreme kad je car Ćin Š’ Huang umro i bio sahranjen, skulpture su pokopane zajedno sa njim, jer se verovalo da će tako i nakon smrti car imati vojsku kojom može da zapoveda. Skulpture gledaju ka istoku i nalaze se u borbenoj formaciji.

Foto: wikipedia.org

U svojoj knjizi „Svet Misterija – novi pogledi“ novosadski istoričar Veljko Milković navodi kako postoji mogućnost das u ove figure pravljene da bi zastrašile neprijatelja, a ne da bi čuvale grobnicu cara. Prema njegovim rečima, nije redak slučaj da su se države za vreme rata na razne načine dovijale kako da pobede i nadmudre neprijatelja, a kao primer navodi razne optičke varke. Jedna od njih je i izrada lažnih tenkova 1999. godine na Kosovu, koja je dala inzvanredne rezultate prilikom napada NATO avijacije. Prema njegovim rečima, tada su Srbi uspeli spasiti najveći deo svojih vojnih vozila što je prilikom povlačenja i svetu izazvalo veliko iznenađenje. Tako se kako kaže, prastari trik vizuelne obmane pokazao uspešnim i u savremenom ratu.

Kada je reč o ovim figurama, istoričari i arheolozi smatraju da su one napravljene zbog rituala, ali šta ako su graditelji bili pragmatičniji i lukaviji, nego što to nauka danas pretpostavlja. Na ovaj način građenjem vojske, davao se utisak, kako je mnogo više ljudi bilo u vojci, nego što je to bilo pravo brojno stanje.

Foto: Zossolino / wikipedia.org

Radnici koji su kopali bunar van grada Sijan u Kini 1974. su na svoje veliko iznenađenje napravili najveće arheološko otkriće na svetu: ratnike od gline u prirodnoj veličini. Radnici su odmah obavestili kineske vlasti, koje su poslale arheologe na lokaciju – prića Milković. Kako kaže, nisu pronašli jednog ili dva ratnika, već hiljadu glinenih ratnika, od kojih je svaki imao drugačiji izraz lica i bio pozicioniran zavisno od ranga. Što još jednom pokazuje da nisu napravljeni da bi čuvali grobnicu.

Iako su danas većinom sivi, postoje naznake da su nekada bili obojeni u razne boje. Daljim iskopavanjem su otkriveni mačevi, vrhovi strela i drugo oružje u prastarom stanju. Ratnici se nalaze u podzemnim hodnicima poput rovova. U nekim hodnicima se nalaze i glineni konji, ali i drvene kočije. Ova vojska, poznata kao vojska od terakote, deo je velikog mauzoleja posvećenog prvom kineskom caru, navodi Milković.

Da li su ratnici modelovani na osnovu pravih ljudi?

Otkad je vojska otkrivena, stručnjaci se pitaju da li su glineni ratnici u stvari modeli pravih ratnika ili su napravljeni uz pomoć nekog vida proizvodnje, pri čemu su pojedinačni detalji dodati kasnije. Siguran sam da je reč o ratnicima koji su imali za cilj da plaše neprijatelja, kako bi izgledalo da je bilo više vojske nego što jeste – priča Milković.

Stručnjaci su napravili 3D kompjuterske modele statua, fokusirajući se na uši, za koje tvrde da su jedinstvene skoro kao otisci prsta, što ukazuje da su možda statue modelovane na pravim ljudima. Oni su napravili 3D modele kako bi ih izučili bez da oštete drevne originale. Radeći na uzorku od 30 modela, oni su otkrili da nijedan par ušiju nije isti, a da si razlike sličnih razmera kao kod ljudi. Tim sada namerava da prouči veći broj ratnika i druge osobine kako bi dokazali da li figure zaista predstavljaju pojedine prave ljude.

Foto: J. Arpon / wikipedia.or

Kako su figure napravljene?

Smatra se da su figure napravljene u radionicama od strane lokalnih zanatlija. Glave, ruke, noge i trup su napravljeni odvojeno, a zatim su spajani na licu mesta. Neki stručnjaci smatraju da je korišćeno osam različitih kalupa lica u koje je zatim dodavana glina kako bi se postigle pojedinačne osobine. Svaka radionica je ispisala svoje ime na modelu, kao što je slučaj u današnjoj proizvodnji.

Ko je naredio pravljenje glinenih figura?

Jin Ženg je preuzeo tron 246. godine pre nove ere kada je imao samo 13 godina. Do 221. godine pre nove ere, on je ujedinio zaraćena kraljevstva i uzeo ime Kin Ši Huang Di, postavši prvi car Kina, odnosno Kine. Za vreme svoje vladavine, Kin je standardizovao novac i mere, povezao države kanalima i putevima i izgradio prvu verziju Kineskog zida.

Prema zapisima istoričara Sijama Kijana koji je živeo za vreme dinastije Han, Kin je naredio da se mauzolej izgradi kratko nakon što je preuzeo tron. Više od 700.000 radnika je radilo na tom projektu, koji je obustavljen 209. godine pre nove ere, pošto su izbili ustanci nakon Kinove smrti. Do danas su iskopane četiri paralelne jame, pri čemu se u tri nalaze ratnici od terakote, kočije sa konjima i oružje, dok je četvrta prazna, pošto nije dovršena. Arheolozi procenjuju da se u jamama nalazi oko 8.000 figura, ali ukupan broj možda nikad neće biti poznat.

Zašto Kinov grob još uvek nije iskopan?

Sam Kinov grob je i dalje neiskopan, iako Sijam Kijan navodi da se u njemu kriju velika blaga. Prema njegovim zapisima, u grobu se nalaze replike reka i potoka napravljenih pomoću žive i replike planina napravljenih od bronze. On takođe navodi da se tamo nalaze biseri koji predstavljaju Sunce, Mesec i zvezde. Moderni testovi grobnice su otkrili neuobičajeno visoke koncentracije žive, što ukazuje na kredibilitet istorijskog zapisa. Kineski arheolozi takođe koriste razne tehnologije kako bi pronikli u unutrašnjost grobnice. Ova tehnika je nedavno otkrila podzemnu odaju sa četiri zida u vidu stepenika. Arheolozi veruju da je ta odaja napravljena za dušu cara. Oko grobnice su iskopani i plesači, muzičari i akrobate, koji predstavljaju pravi kontrastu u odnosu na ratnike čvrstog stava.

Ipak, dalja iskopavanja grobnice su odložena od strane kineske vlade 2012. godine dok neka bolja tehnologija ne postane dostupna. Stručnjaci veruju da je grobnica puna jedinstvenih umetničkih dela koja bi se raspala ako bi se grobnica tek tako otvorila. Arheolozi se nadaju da će sa naprednim tehnologijama, poput različitih robotskih kamera, uskoro uspeti da otkriju drevnu tajnu. Između ostalog, prepreke za iskopavanje bi mogle biti velike količine otrovne žive, ali i mnoge zamke postavljene da ubiju sve one koji se usude da uznemire carev san ili je živa kako Milković kaže postavljena tu da bi ubila živog neprijatelja u ono vreme.

Izvor:panonskaatlantida.wordpress.com