Amerika lansirala u svemir stotine miliona bakarnih igala

Saznajte zašto je Amerika lansirala u svemir stotine miliona bakarnih igala. Zašto je Amerika pokušala da stvori ogromni bakarni prsten oko Zemlje koji bi vršio transmisiju signala brzinom munje…

Godine 1963, u periodu od nekoliko meseci, Zemlja je imala jednu zajedničku stvar sa Saturnom – prsten. Ali, sa napretkom komunikacije na velikim udaljenostima u to doba, pojavili su se i određeni problemi.

Pedesetih godina mogli biste da pošaljete poruku s jednog kraja kontinenta na drugi u roku od nekoliko minuta zahvaljujući podvodnim kablovima i radarima sa dejstvom preko horizonta, koji su odbijali radio-signale u jonosferi.

Ipak, neretko se dešavalo da strani agenti onesposobe podvodne kablove, a zemaljske i solarne oluje poremete radio-signal. Iz tog razloga, SAD su odlučile da isprobaju potpuno novu metodu – stvaranje ogromnog bakarnog prstena oko Zemlje koji će vršiti transmisiju signala brzinom munje, bez obzira na vremenske uslove.

Projekat je nosio naziv Vestford, a ceo sistem trebalo je da funkcioniše ovako: raketa bi ispustila stotine miliona malenih bakarnih igala (dipolnih antena) u nisku Zemljinu orbitu, koje bi uz jonosferu bile dodatna potpora za odbijanje signala.

Ova zamisao pokazala se veoma uspešnom, pa su tako u prvim danima misije informacije stizale iz Kalifornije na Istočnu obalu SAD brzinom koja je u to vreme bila nezamisliva – 20 kilobajta u sekundi.

Ipak, sreća je kratko trajala. Nakon četiri meseca, bakarni prsten počeo da je se osipa, a iglice da padaju na Zemlju. Pravi problemi počeli su, međutim, kada su iglice počele da se grupišu u gomile. Kada se kreće brzinom od osam kilometara u sekundi oko Zemlje, čak i najmanji predmet može da ima veliki uticaj.

Uprkos tome što su iglice bile duge 1,8 centimetara i ne deblje od vlasi kose, u vakuumu su se lepile za svaki sličan metal, i spajale sa njim bez upotrebe toplote. To znači da sve bakarne igle, koje već nisu pale na Severni ili Južni pol, i danas predstavljaju jednu od najvećih pretnji za svemirske letelice.

Godine 2001. objavljena je studija koja je pokazala da će nekoliko desetina gomila igala ostati u svemiru bar još nekoliko narednih decenija.

Izvor:b92.net

Podeli sa prijateljima:
close

🤞 Ne propustite ni jednu vest!

Mi ne šaljemo neželjenu poštu! Za više detalja pogledajte našu politiku privatnosti.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.